Зашто се сви боје прошлости?

Будућност не постоји. Прошлост је прошла. Садашњост? Када је садашњост, зар није већ отишла у прошлост? Да ли је дошла будућност? Није.

Један јапански официр осуђен на смртну казну,  узнемирен и изгубљен, jаукао је. У једном часу сети се учитеља из детињства који га је учио да будућност не постоји. После тога је официр легао и безбрижно заспао. Јер смрт је у будућности, а будућност не постоји.

Варате се ако мислите да можете да легнете и спавате безбрижно као јапански официр. Да бисмо испунили мисију коју нам је Бог поверио морамо да планирамо. Планирање је процес синхронизавних, тачно утврђених активности које се обављају по одређеном редоследу. Планирамо сада, а када испланирамо онда активности спроводимо сада, а резултате меримо тако што анализирамо прошлост – сада.

Дакле, шта нам нуде данашње партије? Будућност! У будућности је (они кажу) све извесно, дивно, чаробно… А желе да нам кажу да је прошлост ружна, тамна, далека од нас и непотребна. Није, није и није! То је једино што можемо да анализирамо, једини прави путоказ за планирање. Ако бисмо заборавили прошлост, морали бисмо да заборавимо Теслине изуме и достигнућа, Милутина Миланковића. Морали бисмо да се решимо сећања на Душаново царство и Први светски рат… Шта би нам онда било у главама? Ништа! Прошлост не почиње 1991. године!

Доиста, са празним главама били бисмо идиоти којима се лако манипулише. Али пошто то није лако спровести, о чему се заправо ради? О понижавању и прогону. Ради се о томе да земљу воде (мање-више) исти људи, чија год да је влада. Тако да они могу да нас понижавају без последица. Баш као што су Америкаци понизили Русе после хладног рата: Сад ћете да видите шта ћемо да радимо са вашим Србима, а ви ћете моћи смо да гледате. Не желим да кажем да је Коштуница исто што и Николић, или Тадић исто што и Јовановић. То је (мање-више) небитно. Систем не ваља! Државна администрација је огромна и ту се стварају шансе за корупцију. Али не само да је администрација велика, људи који у њој раде најчешће нису стручни и обично су ту јер их је нека партија поставила. Пошто нису стручни, а има их пуно, на све се то дода и начин рада по принципу лако ћемо или одложи за сутра али ако може и за прекосутра. Јасно је зашто смо несрећно спори.

Дакле, то што нас терају да заборавимо прошлост има за циљ  да нас понизе и отерају из ове земље. Да нас отерају тамо где „глупи“ европљани (замисли идиота) цене своју прошлост. А када тамо стекнемо капитал, својом интелигенцијом или способностима, онда смо добродошли да својој земљи тај капитал дамо, али  својим новцем да не располажемо. Овде су сви наши људи из дијаспоре добродошли само и искључиво да оставе свој новац, па ако баш желе, могу овде и да живе. Ништа више! А држава ће да инвестира у нешто „паметно“… Нпр. у обилазницу, или нови мост преко Саве. Не, не, него у ауто пут до Чачка. Да, да…